Udruga kemijskih inženjera i tehnologa Split (UKITS)

Hrvatsko kemijsko društvo - Split poziva Vas na svoj 223. kolokvij koji će se održati u petak, 4.  listopada  2024. 12.15  sati  u  predavaonici  F-402,  Kemijsko-tehnološkog fakulteta u Splitu, Ruđera Boškovića 35.

Predavanje pod naslovom:

“ JONSKE TEČNOSTI – PUT OD RASTVARAČA KA LEKOVIMA“
“_{IONSKE TEKUĆINE – PUT OD OTAPALA K LIJEKOVIMA}“

održat će Prof. dr. sc. Milan Vraneš s Katedre za analitičku kemiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Kolokvijem će predsjedavati izv. prof. dr. sc. Tomaš Renato, Zavod za fizikalnu kemiju, Kemijsko-tehnološkog fakulteta u Splitu.

Molimo Vas da o navedenom predavanju obavijestite sve zainteresirane kolege u Vašoj sredini.

Predsjednica Hrvatskog kemijskog društva Split
Izv. prof. dr. sc. Nives Vladislavić

Tajnica Hrvatskog kemijskog društva Split
Izv. prof. dr. sc. Ivana Škugor Rončević

 Prof. dr. sc. Milan Vraneš

https://www.dh.uns.ac.rs/dr-milan-vranes-redovni-profesor/

Sažetak predavanja

Farmaceutska industrija najveći procenat aktivnih komponenti lekova i dijetetskih suplemenata trenutno sintetiše u čvrstom agregatnom stanju. Razlog tome je višedecenijsko iskustvo u sintezi takvih jedinjenja, načinu njihovog prečišćavanja, prilagođeni i optimizovani tehničko-tehnološki procesi njihove proizvodnje kao i definisana procedura za kontrolu kvaliteta, preporučena od strane relevantnih međunarodnih organizacija poput Food and Drug Administration (FDA) i European Medicines Agency (EMA).
Međutim, sinteza farmakološki aktivnih supstanci (FAS) u čvrstom obliku ima nekoliko velikih nedostataka. Jedno od najznačajnijih ograničenja njihove primene je otežana apsorpcija ovih formulacija usled slabe rastvorljivosti u vodi kao i posledična smanjena bioraspoloživost aktivnih komponenti, zbog čega čak 40% ispitivanih preparata ne prođe poslednju fazu kliničkih ispitivanja. U cilju povećanja rastvorljivosti i bioraspoloživosti, farmaceutska industrija veliki broj FAS primenjuje u obliku soli ili ih na tržište plasira kao rastvore (sirupi), suspenzije, gelove i sl. Drugi veliki problem je potencijalni polimorfizam, odnosno pojava pri kojoj aktivna supstanca može da kristališe u više kristalnih formi, koje imaju različita fizičko-hemijska svojstva, rastvorljivost i biodostupnost, a u slučaju FAS neretko i različit terapeutski efekat, pa čak i toksičnost.
U cilju prevazilaženja navedenih nedostataka FAS, istraživačka grupa iz Novog Sada na čelu sa profesorom doktorom Vraneš Milanom, se bavi sintezom, ispitivanjem i mogućnošću primene FAS u obliku jonskih tečnosti. Jonske tečnosti su nova klasa jedinjenja u naučnom svetu i definišu se kao jonska jedinjenja sa tačkom topljenja ispod 100 oC, pri čemu su najznačajnije jonske tečnosti koje su u tečnom agregatnom stanju na sobnoj temperaturi. Zbog svojih izuzetnih svojstava, kao što su neisparljivost, velika termička i hemijska stabilnost, sposobnosti rastvaranja velikog broja jedinjenja, biorazgradivost i niska toksičnost, jonske tečnosti se danas sve više koriste u različitim oblastima nauke i industrije i predstavljaju „zelenu“ alternativu isparljivim organskim rastvaračima.